Карловачкa бербa грожђа – нематеријално културно наслеђе

Центар за културу, едукацију и медије „Академац“ покренуо је процедуру номинације „Карловачке бербе грожђа“ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, на бази Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа (UNESCO, 2003), коју је Република Србија ратификовала 2010. године.

Све започете и будуће активности имају снажно упориште и у залагању Савета Европе, где се на културно наслеђе гледа као на „скуп ресурса наслеђених из прошлости које људи идентификују, независно од власништва над њима, као одраз и израз непрекидно еволуирајућих вредности, уверења, знања и традиција“.

Истраживачке активности се реализују, али је за даљи интензивнији рад неопходна материјална подршка ради испуњавања финансијских обавеза које се појављују за време рада. Осим истраживања, обраде и чувања целокупне документације у папирном и електронском, аудио и видео облику, циљ је вредновање и преношење нематеријалног културног наслеђа наредним генерацијама.

Номинација има амбицију да нагласи вредност аутентичног и непоновљивог нематеријалног наслеђа оличеног у Карловачкој берби грожђа и да створи конкурентну понуду све бројнијим посетиоцима из наше земље и иностранства, којима свакако није довољно да виде само материјалну баштину. Од тренутка када се посетиоци упознају са начином и временом настанка Карловачке бербе грожђа, пратећим вредностима и осталим догађајима, створиће се платформа која ће омогућити да људи доживе ту баштину. Приликом интерпретације користиће се различите технике, како би се културној баштини „удахнуо“ живот, а централно место заузеће анимција.

Значај номинације је и у томе што ће се на бази Унескове Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа, научне и стручне литературе и добре праксе у нашој земљи и иностранству, иницирати активности који би могли да допринесу допунама важеће законске регулативе, како би се, превасходно кроз Закон о културним добрима, у пуном капацитету препознало нематеријално културно наслеђе.

Неопходно је указати да су идентификација, документација, истраживање, заштита, промоција, вредновање, преношење и ревитализација императиви који ће осигурати одрживост нематеријалног културног наслеђа, али и омогућити да годишње један елемент нематеријалног културног наслеђа Републике Србије буде номинован на Унескову Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине.

Номинација има дугорочне смернице, а планира се да у наредним годинама служи и као платформа за осмишљавање заједничке јавне кампање ради сензибилизације најшире јавности о трендовима и проблемима очувања нематеријалног културног наслеђа, као и за подстицање јавности да се активно укључи у предлагање елемената за упис на националну листу нематеријалног културног наслеђа.

Општина Сремски Карловци је једина локална самоуправа у Републици Србији која има Закон о обнови културно историјског наслеђа и подстицању привредног развоја Сремских Карловаца (Службени гласник РС, бр. 37/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05). Међутим, упркос бројним и разноврсним материјлним добрима, за сада, у Националном регистру нематеријлног културног наслеђа није уписан ниједан елемент са подручја Сремских Карловаца.

Циљ пројекта је промоција значаја очувања нематеријалног културног наслеђа као вредног сегмента живог наслеђа. Пун капацитет пројекта ће бити видљив оног тренутка када „Карловачка берба грожђа“, са свим дубоко укорењеним обичајима и веровањима, као и деценијама прикупљаним знањима и вештинама, буде препозната као нематеријално културно наслеђе Републике Србије и као такво буде уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

Номинација је нарочито наглашена на територији АП Војводине, где се традиције и културе, баш као и народи, међусобно преплићу и обогаћују.Дугорочни, стратешки циљ пројекта је номиновање „Карловачке бербе грожђа“ за Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа УНЕСКО-а. Овај циљ који је истакнут и као стратешки правац у реализацији пројекта, требао је бити већ реализован претходних година, с обзиром на то да се Република Србија још 2010. године, потписивањем Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине, активно придружила међународној заједници у напорима да се заштити и очува важан сегмент који сведочи о прошлости на нашим просторима.